fbpx
personalizovane knjige nasa prica

Mišljenje stručnjaka

Psihoterapeut dr Zoran Milivojević

Radoznali vrabac je pitao psihoterapeuta dr Zorana Milivojevića zašto su PERSONALIZOVANE KNJIGE u kojima je dete glavni junak dobre za dečji razvoj.

 

Čitanje maštovitih priča je nezaobilazni deo svakog detinjstva.

 

Međutim, dete do svoje četvrte godine nije u mogućnosti da se izmesti van sopstvenog iskustva, te nije u stanju da neke poruke usvoji iz priča.

 

Personalizovane knjige, s druge strane, omogućavaju da dete kao glavni junak u priči doživljava sve što se u priči odigrava.

 

Pažljivo birane psihološke, moralne, edukativne i vaspitne poruke, koje se provlače kroz priče Radoznalog vrapca, imaju za cilj da dete kao glavni junak lakše usvaja te poruke. To je jedna od prednosti personalizovanih knjiga za decu.

 

Kroz maštovite priče detetu se priča o događajima nepoznatog sveta, onog van sigurnog porodičnog kruga i roditeljske ljubavi. One imaju značajan uticaj na izgradnju osnovnih, početnih detetovih uverenja o ljudima, ljubavi, pravdi, velikom svetu koji ga očekuje, pri čemu ono usvaja uz to i druga znanja. Dete kao glavni junak svaku priču proživljava u sigurnom okruženju tako što roditelji ili drugi odrasli detetu čita knjigu s ljubavlju. Bitno je ostaviti  prostor da se komentariše priča, pita o stvarima koje dete interesuju, da se sa njim diskutuje i da se podstiču njegova radoznalost i razvijanje kritičkog mišljenja.

 

Mnogi pedagozi, profesori i učitelji koriste isključivo personalizovane sadržaje i zadatke kako bi se dete osetilo više uključuno u sam proces učenja i kako bi lakše moglo da savlada nove sadržaje. Postoje studije koje govore o tome da upravo personalizacija sadržaja ima pozitivan uticaj na dečji razvoj.

 

Rutina čitanja detetu, kao i diskutovanje o pročitanom sadržaju, po mnogim studijama i stručnjacima, među najboljim su načinima za podsticanje razvoja inteligencije kod deteta. Takođe, dete čitanjem proširuje svoj rečnik i shvata komleksnija gramatička pravila. Ovaj efekat se postiže nezavisno od toga da li dete čita samo ili samo prati roditelja koji mu čita, gledajući slike i povezujući sve u širi kontekst.

 

Preporučuje se da se sa čitanjem detetu počne što ranije, da se dete uključi u tu aktivnost kroz pokazivanje slika, objašnjavanje nepoznatog. Ukoliko roditelj ovoj aktivnosti sa detetom pristupi kao zajedničkom kvalitetno provedenom vremenu, koje je zabavno i u formi igre, rezultati će sigurno biti pozitivni.

Čitanje detetu zanimljive priče, sa pravim moralnim porukama i vrednostima, u kojoj je baš ono glavni lik, potpomaže njegov razvoj.

Psihoterapeut Darka Krsmanović – Knjiga “Svet osećanja”

Zašto su emocije važne, šta koja emocija znači, šta od nas traži, da li smemo da osećamo, pitali smo psihoterapeuta Darku Krsmanović.

 

Bogateći svoj emotivni život, deca razvijaju vrlo važan segment svoje ličnosti i postavljaju temelje kasnije zrelosti.

 

Zato je razvijanje emocionalne pismenosti kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta izuzetno važan segment roditeljstva. Neke emocije su uzmemirujuće i neprijatne, druge su prijatne ali kratkotrajne, a pokatkad budu zbunjujuće i za nas odrasle.

 

Kada tome pridodamo činjenicu da stručna javnost sve češće registruje porast emocionalnih problema kod sve mlađe dece, važnost rane edukacije postaje sve izraženija.

 

Družeći se sa Osećankom, deca spontano daju sebi dozvole da osećaju, da razumeju zašto imamo emocije, da shvate šta je adekvatno ponašanje kada osećaju ljutnju, ljubav, tugu, radost…

Psihoterapeut Darka Krsmanović – Knjiga “Novogodišnja avantura”

Zanimljiva avantura u dedamrazovskom svetu uči decu zašto je važno biti pošten, iskren, domišljat, optimističan.

 

Jedinstvenost forme omogućava detetu lakše poistovećivanje i čini mogućim i dostižnim prevazilaženje teških prepreka i postizanje ispravnih ciljeva.

 

U današnjem svetu, koji nas često nagoni na hiperaktivnost u repliciranju nesadržajnih obrazaca, ovakve bajke za decu imaju vaspitni, a neretko i terapijski efekat.

 

One dopiru do svih nivoa dečje ličnosti, i onih potisnutih i onih neizgrađenih, kroz moćne mehanizme projekcije, identifikacije i odložene gratifikacije. Na taj način kod dece se lako indukuju ne samo poželjno ponašanje nego i razumevanje metafora, a samim tim i građenje i bogaćenje dečjeg iskustva, empatičnosti, posvećenosti cilju i istrajavanju.